003
U NASTAVKU SLEDE POSLEDNJE REČI KOJE JE VIDOJE JOVANOVIĆ UPUTIO SVOJOJ TADAŠNJOJ ŽENI JEDNE TOPLE, SEPTEMBARSKE NOĆI: „Strpi se malo ženo, za koju godinicu i videćeš, skočiće cene kvadrata baš ovde gde smo mi sad, prodaćemo ovu našu kućicu za velike novce ako budemo hteli. Biće tu i škola i dom zdravlja i supermarket, pa […]
004
ČETIRI ZIDA. “Sve što radite je prihvatljivo, samo neka bude iza četiri zida.” A šta ja da radim kad imam samo jedan zid? Ovaj na koji sam naslonjen. I kao da sam ja kriv što ljudi bulje u mene. Ni ova sudbina nije bila moja dok nije postala moja. Može da bude i tvoja, nikad […]
002
„Dok se sama nije uverila, nije poverovala da sve što mi treba dolazi kod mene. Tako sam postavio stvari od kad sam shvatio da sam drugačiji. Ranije sam jurio za onim što volim, ali nikada nisam bio previše brz. Neki su verovali da sam spor, ali ja bih tu moju osobinu ipak nazvao strpljenje. Te […]
001
RAZGOVOR DVOJICE DOK SEDE NA GAJBICAMA PIVA ISPRED PODRUMA PIĆA U NEBITNOJ PRIGRADSKOJ VUKOJEBINI. JEDAN JE FUDBALSKI SUDIJA BETON LIGE, DRUGI JE BIO ODLIČAN STUDENT KNJIŽEVNOSTI. TREĆE ILI ČETVRTO PIVO. „…i onda smo se sporazumno razišli. Od zajedničkih stvari njoj je pripao escajg, onaj debeli vuneni jorgan koji se više nigde ne pravi, bušilica i […]