U NASTAVKU SLEDE POSLEDNJE REČI KOJE JE VIDOJE JOVANOVIĆ UPUTIO SVOJOJ TADAŠNJOJ ŽENI JEDNE TOPLE, SEPTEMBARSKE NOĆI:
„Strpi se malo ženo, za koju godinicu i videćeš, skočiće cene kvadrata baš ovde gde smo mi sad, prodaćemo ovu našu kućicu za velike novce ako budemo hteli. Biće tu i škola i dom zdravlja i supermarket, pa i pametne zgrade, svi će hteti da žive baš tu gde ti sad stojiš i pakuješ kofere da se vratiš kod tetke u Zemun. Pozdravi tetku.“
U nastavku slede poslednje reči koje udovica Vidoja Jovanovića dala da se uklešu na njegov nadgrobni spomenik:
„Pozdravi tetku.“ – samac Vidoje Jovanović 1824 – 1879.